Иди на текст

Дескриптивни језици

У свету информационих технологија за креирање различитих дигиталних садржаја користе се два типа језика:

  • програмски језици и
  • дескриптивни језици (или описни језици).

О програмским језицима и поделама програмских језика на основу различитих критеријума учио си на почетку првог разреда. Програмски језици могу да садрже: низове инструкција које рачунар треба да изврши, константе, променљиве и структуре података за чување и обраду података, као и контролне структуре попут петљи, гранања, функција итд. Програмски језици користе се за развој софтвера.

С друге стране, дескриптивни језици се користе за описивање структура или изгледа података, а не за извршавање инструкција. Могу да садрже описе елемената (нпр. HTML служи за опис структура веб-страница), конфигурационе параметре (нпр. YAML се користи за конфигурационе датотеке), правила стилизовања (нпр. CSS служи за стилизовање елемената веб-страница), метаподатке (нпр. JSON и XML се користе за структурирање и организацију података).

HTML

HTML је дескриптивни језик којим се одређује садржај и структура веб-странице. Њиме се не описује како се нешто извршава, већ само како је страница структурирана, нпр. шта је наслов, шта је пасус текста, шта је табела, шта је слика итд. У HTML-у не могу да се доносе одлуке (да ли је нешто тачно или није тачно), не могу да се креирају петље, нити да се извршавају било какви изрази – могу само да се опишу елементи странице и њихова улога.

HTML се развија већ више од три деценије. Прва верзија HTML-а појавила се почетком деведесетих, када је интернет био у повоју. Временом, HTML је добијао све више могућности за описивање сложенијих елемената, као што су мултимедијални садржаји и интерактивне компоненте. Ево кратког прегледа најважнијих верзија:

  • HTML 2.0 (1995) прва званична стандардизована верзија,
  • XHTML (2000) "строжија" верзија HTML-а заснована на XML-у,
  • HTML5 (2014) најважнија и најсавременија верзија, са подршком за аудио-видео, канвас, интерактивне форме, семантичке ознаке итд.

Данас је HTML5 најраспрострањенији и најважнији стандард за развој веба. Он омогућава не само опис садржаја и структуре, већ уводи и семантичке ознаке које помажу претраживачима и уређајима да боље разумеју шта се налази на страници (нпр. шта је чланак, наслов, навигација, подножје и сл.). Пројектован је тако да буде компатибилан са мобилним уређајима и да подржава савремене потребе веба.

HTML документе тумаче и приказују веб-прегледачи (браузери) као што су Google Chrome, Mozilla Firefox, Microsoft Edge, Safari и други. Када веб-прегледач прими HTML документ, он га чита и на основу његовог садржаја генерише и приказује веб-страницу кориснику. То значи да HTML не управља тиме како се страница понаша, већ само даје информације прегледачу шта и како да прикаже. Да би видео садржај (HTML кôд) било које веб-странице, кликни десним тастером миша на страницу и одабери View page source.

Разумевање HTML-а је први корак ка учењу веб технологија, јер се све остале технологије (CSS за стил, JavaScript за интерактивност, базе података, серверска логика итд.) надовезују на основну HTML структуру.

CSS

CSS (енгл. Cascading Style Sheets) је дескриптивни језик који се користи за опис изгледа и стилизовање елемената на веб-страницама. Док HTML дефинише структуру и садржај, CSS одређује како ти елементи треба да изгледају – боје, фонтове, величине, размаке, положај на страници и сл.. CSS омогућава да се један исти HTML документ прикаже на више различитих начина, у зависности од примењеног стила.

Стилизовање се постиже употребом селектора којима се бирају елементи HTML документа и применом декларација које описују како ти елементи треба да изгледају. CSS може бити:

  • инлајн (енгл. inline) директно унутар HTML елемента,
  • унутрашњи (енгл. internal) у <style> секцији у заглављу HTML документа или
  • спољашњи (енгл. external) у засебној .css датотеци која се повезује са HTML документом.

Најчешће се користи спољашњи CSS, јер омогућава раздвајање структуре (HTML) и изгледа (CSS), што олакшава одржавање и унапређивање веб-сајтова. Такође, један CSS фајл може бити повезан са више HTML страница, чиме се постиже доследност у изгледу и олакшава измена дизајна целог сајта.

Остали дескриптивни језици

Поред HTML-а и CSS-а, у различитим областима се користе и други дескриптивни језици, као што су:

  • XML (енгл. eXtensible Markup Language) се користи за описивање и размену података у структурираном формату,
  • XSL (енгл. Extensible Stylesheet Language) се користи за стилизовање XML садржаја,
  • Markdown се користи за једноставно стилизовање текста за документацију, блогове и README фајлове,
  • RST (енгл. reStructuredText) се користи за обележавање текста, најчешће у Python документацији,
  • JSON (енгл. JavaScript Object Notation) је лако читљив формат за опис структуре података, који се често користи у размени података између клијента и сервера,
  • YAML (YAML Ain’t Markup Language) је читљив формат за конфигурационе датотеке и опис података,
  • SVG (енгл. Scalable Vector Graphics) описује векторску графику помоћу обележја сличних HTML-у итд.