Историјски развој Интернета и веба

Развој Интернета

ARPANET (енгл. Advanced Research Projects Agency Network), рачунарска мрежа америчког министарства одбране почела је са радом 29. октобра 1969. године. Била је заснована на мрежном протоколу NCP (енгл. Network Control Protocol). Седамдесетих година проширила се Северном Америком и Европом.

Јануара 1983. године NCP је замењен TCP/IP скупом протокола, а септембра 1984. године ARPANET је подељен на војни и цивилни део мреже. Војни део мреже је престао са радом почетком деведесетих година, а цивилни део постао је NSFNET (енгл. National Science Foundation Network). NSFNET-у касније су се придружиле и друге истраживачке и комерцијалне мреже, па је тај скуп свих повезаних мрежа касније добио име Интернет (скраћено од internetworking).

Стандардизовати комуникацију између рачунара различитих произвођача, који имају различиту мрежну опрему, на којима раде различити оперативни системи, у којима се извршавају различите апликације је прилично сложен задатак. Овај задатак решен је раздвајањем проблема у целине које се називају слојеви. Спајањем слојева у једну целину добија се концептуална скица која дефинише како комуникација треба да се одвија и на основу које се развијају мрежни протоколи. Захваљујући слојевитој архитектури мрежних протокола различити системи могли су да имплементирају TCP/IP скуп протокола и самим тим постану део Интернета. Више о овоме учићеш у оквиру предмета Рачунарске мреже и интернет сервиси у трећем разреду.

Деведесетих година почели су са радом и комерцијални Интернет сервис добављачи (енгл. ISP – Internet Service Providers), који су корисницима омогућавали приступ интернету путем јавне телефонске мреже. У почетку, корисницима интернета били су доступни сервиси електронске поште, сервиса за размену датотека и сервиса за даљинско управљање.

Развој веба

Веб (енгл. www - World Wide Web) је изумео енглески програмер Тим Бернерс-Ли (енгл. Tim Berners-Lee) у Швајцарској у Европској организацији за атомска истраживања CERN.

Пројекат је започет 1989. године са циљем да олакша размену информација међу научницима коришћењем хипертекст система. Пројекат је представљен 1990. године у виду два програма:

• веб-прегледача WorldWideWeb, касније преименованог у Nexus и
• веб-сервера CERN httpd.

Тим је креирао систем међусобно повезаних хипертекстуалних докумената којима се приступа помоћу веб прегледача, а које испоручује веб сервер. Сваки од тих докумената могао је да садржи форматирани текст, линкове до других докумената, табеле и слике. Звучи познато?

Овај изум широко је прихваћен широм света и убрзо је постао најзначајнији и најкоришћенији сервис интернета World Wide Web скр. веб (енгл. the Web). Веб је у свом најједноставнијем облику био систем међусобно повезаних веб страница, где група веб страница на истом домену чини један веб сајт. Садржаји на веб страницама били су статични, као листови књига или часописа.

Како је веб растао, јавила се потреба за интерактивним и прилагодљивим веб страницама. Увођењем програмских језика, као што су JavaScript на страни клијента и PHP и ASP на страни сервера, омогућено је да се садржај веб странице генерише, односно мења у складу са акцијама корисника. Ово је био почетак динамичког веба популарно названог веб 2.0. Веб сајтови више нису били само скупови докумената, већ су прерасли у интерактивне веб апликације.

Веб је имао, а и даље има, централну улогу у развоју информационог друштва и примарни је алат који милијарде људи употребљава свакодневно на интернету. У свом основном облику веб није имао много могућности за интеракцију – био је само велика база информација са примитивним техникама за индексирање и претраживање. Развојем програмских језика за веб програмирање, дошло је до развоја веб апликација.

Веб апликације постале су незаобилазни део свакодневног приватног и пословног живота људи. Користе се: за електронску пошту; за комуникацију порукама, гласом или видеом; за имплементацију друштвених мрежа, портала, форума и веб сајтова; за електронско и банкарско пословање; за пословање у организацијама, администрацију и канцеларијске послове; за имплементацију сервиса јавне управе итд. Тешко би било пронаћи неку људску делатност за коју не постоји веб апликација, а још теже навести све делатности у којима се користе веб апликације.

Заокружите тачне исказе. Интернет је:

1. Интернет је светски систем умрежених рачунарских мрежа
2. Софтвер за преглед и приказ www страница се сматра Интернетом
3. Подаци који „путују“ светском мрежом и скуп корисника заједно чине Интернет мрежу
4. Интернет чини њена хардверска компонента као и систем софтверских слојева који контролишу различите аспекте њене комуникационе инфраструктуре

(Питање 175. из Приручника за полагање матурског испита)