Фонтови

Основни појмови

Један карактер (енгл. character) представља основну јединицу писма једног језика — то може бити слово, цифра, знак интерпункције, симбол и слично. Скуп карактера (енгл. character set) је колекција свих карактера који се користе за представљање текста у рачунарском систему. Сваком карактеру у скупу додељује се нумеричка вредност (кôд). На пример:

у ASCII скупу карактера додељују се 7-битне вредности,
у UTF-8 скупу карактера додељују се вредности од 1 до 4 бајта итд.

Изглед текста у дигиталним производима највише зависи од визуелних особина карактера, као што су облик, тежина, стил итд. Глиф (енгл. glyph) је конкретна визуелна представа једног карактера са одређеним особинама. Један карактер може имати више различитих глифова, у зависности од фонта који се користи за његов приказ.

Сада морам да застанем и напоменем да су деценије коришћења канцеларијског софтвера у којем се текст форматира одабиром ставки из менија "Font", довеле до потпуне конфузије о основним појмовима типографије као што су тајпфејс, типографска породица, фонтфејс и фонт. Ови појмови се сада често користе као синоними, али имају потпуно различита значења.

Тајпфејс (енгл. Typeface) или типографски стил, представља основни дизајн карактера, односно визуелни стил којим су карактери обликовани. Он дефинише облик карактера, али не и конкретне варијације као што су тежина и стил. Примери тајпфејса:

Arial,
Times New Roman,
Consolas итд.

Типографска породица (енгл. Type Family или Font Family) представља групу стилова и варијација једног тајпфејса. Ако је тајпфејс основни дизајн, онда су сви његови стилови и тежине сматрају члановима исте типографске породице. На пример, у Arial породици налазе се: Arial Regular (1), Arial Bold, Arial Bold Italic и Arial Italic.

Постфикс Regular се често не наводи у називу основног стила тајпфејса - подразумева се да је стил тајпфејса без наведеног постфикса Regular стил.

Свака од ових конкретних варијација представља један фонтфејс (енгл. Font Face). На пример, Arial Bold Italic је један фонтфејс Arial тајпфејса.

Фонт (енгл. Font) је физичка датотека која садржи податке потребне за приказивање једног фонтфејса. На пример, фонтфејс Arial Bold Italic имплементиран је у датотеци arialbi.ttf.

Да резимирамо све наведено на примеру тајпфејса Times New Roman. Он обухвата четири фонтфејса: Times New Roman Regular, Times New Roman Bold, Times New Roman Bold Italic и Times New Roman Italic који заједно чине његову типографску породицу. Ови фонтфејси имплементирани су у фонтовима: Times.ttf, Timesbd.ttf, Timesbi.ttf и Timesi.ttf.

Карактеристике

Битне карактеристике приликом дизајна фонтова приказана су на следећој слици:

Када бираш фонт који ћеш користити у дигиталном производу, потребно је да обратиш пажњу на његове визуелне и функционалне карактеристике. Оне утичу не само на естетику текста, већ и на читљивост, прегледност и целокупан утисак који интерфејс оставља на корисника.

Тежина (енгл. Weight) одређује дебљину линија од којих су глифови сачињени. Уобичајено фонтови имају 4 или више тежина:

Thin / Light - танка,
Normal (Regular) - основна,
Medium - средња,
Bold / Black - дебела.

Стил (енгл. Style) фонта одређује нагиб и визуелни утисак глифова. Уобичајени стилови су:

Normal (Roman) – усправни карактери,
Italic – искошени, курзивни изглед,
Oblique – нагнути карактери који нису ручно дизајнирани као italic, већ су "машински" накривљени.

Ширина (енгл. Width / Stretch) фонта одређује да ли фонт долази и у уским или проширеним варијантама:

Condensed (Narrow) – ужи изглед, штеди простор.
Standard - нормалан изглед.
Expanded (Wide) – шири изглед, може да нагласи значај.

Висина (енгл. Size) фонта означава величину глифова. Изражава се најчешће у тачкама (енгл. points или pt) или пикселима (енгл. pixels или px). Стварна физичка величина тачке варирала је кроз историју, али данас је једна тачка еквивалентна \(\frac{1}{72}\) инча у штампаном облику. Прегледачи немају концепт физичке величине и, иако величина стварног пиксела варира, CSS дефинише тачку као \(1\frac{1}{3}\) пиксела.

Формати

Формат фонта одређује како се фонт чува, учитава и користи у различитим окружењима - оперативним системима, апликацијама, или веб прегледачима. Различити формати фонтова развијани су у различито време и за различите сврхе. Неки су прилагођени за рад у оперативним системима, док су други оптимизовани за употребу на вебу.

Данас су у употреби следећи формати:

TrueType Font (TTF), садржи информације о облику глифова и њиховом начину приказа и широко је подржан у свим оперативним системима и апликацијама. Чува се у датотекама са екстензијом .ttf.
OpenType Font (OTF), заснива се на TrueType формату са напреднијим типографским могућностима. Подржава велики број језика и писама. Чува се у датотекама са екстензијом .otf.
Web Open Font Format (WOFF и WOFF2), развијен специјално за веб, компресовани формати погодни за учитавање фонтова на веб страницама. брзо се учитавају у савременим веб прегледачима. Нису погодни за "локално" коришћење. Чувају се у датотекама са екстензијама .woff и .woff2.
Embedded OpenType (EOT), застарео формат за употребу у Internet Explorer-у. Треба га избегавати.
Scalable Vector Graphics (SVG), користи се за приказ текста унутар векторских цртежа. Чува се у датотекама са екстензијом .svg.

TTF и OTF фонтови се могу конвертовати у веб фонтове без губитака.

Категоризација

Поред различитих формата датотека у којима се чувају, фонтови се деле и на основу изгледа тајпфејса. Најчешћа је подела тајпфејса је на:

Серифне (Serif) фонтове који имају серифе - мале украсе или линије на крајевима карактера, као нпр. Times New Roman, Georgia и Garamond. Имају формални, традиционални и класични изглед и добри су за штампане материјале и дуже текстове.
Санс-серифне (Sans-serif) фонтове који немају серифе, као нпр. Arial, Calibri и Helvetica. Имају модеран и чист изглед, добру читљивост на екрану и често се користе у дигиталним производима.

Поред серифних и санс-серифних фонтова истичу се:

Моноспејс (Monospace) фонтови који имају све глифове исте ширине, као нпр. Cascadia Mono, Consolas и Courier New. Корисни су за запис програмског кода и у техничким апликацијама.
Скриптни и декоративни фонтови који имитирају рукопис или имају декоративни стил попут Comic Sans, Brush Script и Pacifico. Атрактивни су, али су уједно тешко читљиви у дугим текстовима. Погодни су за наслове, логотипе и друге кратке форме текстова.