Инсторијат развоја рачунара

Почетак

Настанком људске цивилизације човек је морао да научи да броји и рачуна како би могао да се бави трговином, разменом, одржавањем инвентара и сл. Древни народи користили су разна помагала како би нешто избројали или извршили основне аритметичке операције. Прва справа за рачунање настала је цца. 2500 година пре нове ере у Вавилону и звала се Абакус. Овај изум је значајан јер је увео позиционо означавање бројева који се и данас користи.

Индијски математичар Пингала, 200 година пре нове ере, први је описао бинарни бројевни систем и запис бинарним кодом. 125 година пре нове ере коринћани су направили механички уређај са зупчаницима, а двесто година касније, грчки математичар у Александрији направио је механички уређај који понавља задату операцију. У првој деценији нове ере, у Кини су први пут коришћени негативни бројеви. У средњем веку развија се математика, криптографија и механика, и почело се са израдом аналогних машина. 1493. године, Леонардно да Винчи скицирао је механички калкулатор који је могао да сабира и одузима бројеве.

Први механички калкулатор изумео је и направио француски математичар Блез Паскал 1642. године и назвао га аритметичка машина, а касније Паскалина. Паскалина је могла директно да сабере два унета броја, или да их помножи вишеструким понављањем операције сабирања. У годинама које следе, у Енглеској, Немачкој, Италији и Француској креиране су сличне механичке машине.

XIX век

Прву аутоматску програмабилну машину направио је Жозеф Мари Жакар 1804. године. Његов разбој за ткање програмирао се бушеним картицама.

Први механички рачунар назван аналитичка машина, направио је Чарлс Бебиџ у Енглеској 1822. године. Ада Бајрон Лавлејс, 1842. године, написала је алгоритам за рад са аналитичком машином, који се сматра првим примером рачунарског програмирања. Џорџ Бул је, 1854. године, описао бинарни систем за симболичко и логичко расуђивање, који је постао основа за развој модерних рачунара.

Рани XX век

Компанија IBM је стандардизовала бушене картице као медиј за унос информација у рачунар, 1928. године у Сједињеним Америчким Државама. Око 1930. године, такође у САД-у, Ваневр Буш направио је први електромеханички рачунар, а у Немачкој, Конрад Цузе направио је први бинарни механички рачунар Z1. Други светски рат поставио је високе захтеве за обрадом података – од обимних израчунавања до криптографије и криптоанализе. Од 1939. године па све до краја II светског рата електронски рачунари се паралелно развијају у Немачкој, Великој Британији и САД-у.

Велику улогу у развоју рачунара имали су и Алан Тјуринг и Џон вон Нојман. Алан Тјуринг, енглески математичар и криптограф, сматра се оцем теоретског рачунарства јер је направио апстрактни модел рачунара познат као Тјурингова машина.

Џон Вон Нојман, мађарско-амерички математичар и научник, поставио је основне принципе архитектуре рачунара.

Задаци за проверу знања

Повежи изуме и године

Прва справа за рачунање – 2500. пне
Први механички калкулатор – 1642.
Прва аутоматска програмабилна машина – 1804.
Први механички рачунар – 1822.
Први електромеханички рачунар – 1930.